Велики пост - Света Четрдесетница

Велики пост - Света Четрдесетница

Заамвона молитва у прву недељу поста

Владико, Боже наш, молимо Твоју доброту услиши нас, недостојне слуге Твоје, и оспособи нас да достигнемо до жељеног завршетка ових дана поста које си нам дао на исправљање, те нâс који се дотакосмо предложених блага води ка венцима којима се надамо; и свуци са нас оружје таме, а украси нас оружјем светлости; даруј нам уздржање нелицемерно, молитву без истицања и Теби благопријатну, милостињу без таштине и благоугодну. Род наш украси да у посту и молитви победама блиста. Милосрђем Јединороднога Сина Твога, са Којим си благословен, са јединим пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Свети Оци нам објаснише и то, због чега је Господ озаконио да постимо баш четрдесет дана. Тако у својој поучној беседи оглашенима, св. Кирило Јерусалимски говори овако о св. Четрдесетници: "Толико година си провео у залудном труду овога света; зар не можеш четрдесет дана посветити молитви, на корист душе своје? Имаш довољно времена за то: четрдесет дана је за покајање одређено". "Због чега постимо четрдесет дана -пита св. Златоусти, и одговара - раније су многи лежерно приступали тајнама, од прилике до прилике, а највише су то чинили у време у које је Христос установио тајну причешћа. Видећи штету од такве лежерности, Оци се сабраше и одредише четрдесет дана за пост, молитву, поуку, молитвена сабрања, да бисмо се сви ми пажљиво очистили у поменутим данима, молитвом, милостињом, постом, бдењима, сузама, исповедањем грехова и другим добрим делима, те да бисмо достојно и чисте савести приступили причешћу". "Због чега је потребно да постимо четрдесет дана - пита св. Амвросије Милански? Познато је да је у Нојино време ради погибељи развратног народа, из отворених устава небеских, киша лила током четрдесет дана: подражавајући овоме и Господ нама даје Четрдесетницу како бисмо се током тих дана оросили кишом милосрђа изливеном на нас из отворених небеса, ради истребљења наших неправди и учвршћења у милосрђу. Још је знано да се израиљски народ у пустињи хранио манном током четрдесет година. Тај број је толико благотворан да је отворио небо и спасао праведнога Ноја и нахранио синове Израиљеве. Из тих разлога и ми држимо Четрдесетницу како би се и нама отворила небеса и оросила нас духовна благодат и оснажила манна духовних тајни". Бл. Авгутин каже: "Свештену Четрдесетницу у очекивању Пасхе сав свет савршава са особитом побожношћу. Ове свете дане Четрдесетнице дужни смо и ми, браћо, проводити у савршеном страхопоштовању, не плашећи се њезине дужине трајања; што више дана поста, што је лечење целовитије, што је дуготрајније поприште уздржања, то је задобијање спасења обилније. Бог - Лекар наших душа - установио је побожним људима најпогодније време за славослов, а грешницима за молитву; једнима да задобију покој, другима да измоле опроштај. Благопријатно време Четрдесетнице нити је кратко за славослов, нити је дуго за умилостивљење. Свето и спаситељно поприште Четрдесетнице јесте време којим се грешник, кроз покајање, приводи Божијем милосрђу, а побожан човек покоју. У тим данима Божанство се умилостивљује, недостатак се уклања, а побожност и врлина бивају награђени. Све је тада отворено: и небеса да би помиловала, и грешник да би се исповедио, и језик да узнесе молитву. У старини, када се нечастивост људска распространила по лицу земље Бог је током четрдесет дана изливао кишу из небеса те је вода потопила земљу. Као што је тада киша падала четрдесет дана да би се свет очистио, исто тако и сада Божије милосрђе одређује четрдесет дана, да би се човек очистио". Чувањем Четрдесетнице Православна Црква, по речима њезиних писаца, као да приноси Богу десетак од дана у години. "Испитајмо - каже свети Григорије Двојеслов - због чега је потребно постити четрдесет дана? Знамо да су Мојсије и Илија - први, пред примањем закона, а други, у пустињи, постили по четрдесет дана. Разлог за четрдесетодневни пост је тај, што десет заповести Божијих можемо испунити само ако наш живот саобразимо евангелском учењу записаном у четири књиге (десет помножено са четири даје четрдесет); или, дужни смо током четрдесет дана да изнуравамо своје тело зато што нас телесне похоте наше, састављене од четири стихије, наводе на нарушавање заповести Божијих записаних у десет тачака; или, најзад, због тога нам је заповеђена Четрдесетница што се од почетка поста до св. Пасхе броји шест недеља (седмица) које имају четрдесет дана: али уколико из броја ових дана избацимо шест васкрсних дана у којима се пост не држи, остаје нам само тридесетшест посних дана; а пошто се цео годишњи круг састоји из тристотинешездесетпет дана, ми као да десетину Године посвећујемо Богу пошто, користећи целу годину за дела живота, током десетог дела године ми себе приносимо Богу на жртву. Због тога, као што смо дужни по закону Богу давати десетак од своје имовине, потрудимо се да и десети део годишњег времена такође њему посветимо обавезујући себе, колико можемо, да умртвљујемо тело своје заједно са телесним страстима и похотом, да будете, по речи ап. Павла, Богу жива жртва". (Григорије С. Дебољски, Древност Четрдесетнице)

Припремивши вернике за подвиге поста и покајања, Црква их и уводи у сам подвиг. Богослужења Великог поста, као и богослужења недеља које нас за њега припремају, непрестано побуђујући  ка посту и покајању, изражавају стање душе која се каје и плаче због својих грехова. С овим је сагласан и вањски изглед великопосних богослужења: у седмичне дане скоро да се прекида певање, даје се предност читању старозаветних текстова, посебно Псалтира; у све црквене службе се уводи молитва светога Јефрема Сирина са великим поклонима,  а трећи, шести и девети час се сједињују са вечерњом ради указивања времена до кога траје дневни пост.

 

Света Четрдесетница и њена богослужења почињу вечерњом Сиропусне недеље. Сиропусна недеља се назива и Недељом праштања, јер након вечерње тога дана следи чин или обред општег праштања свих присутних у храму.

 

Прва недеља Великог поста назива се Недељом Православља. У прву недељу Великог поста прославља се Победа Православља, у спомен на обнављање иконопоштовања у време царице Теодоре 842. године. У саборним црквама се тога дана после Литургије служи, "Чин Православља", који се састоји из молебног појања за обраћење заблуделих, објављивања "анатема" свим одступницима од истинске вере и сејачима лажних учења, "вечног спомена" свим поборницима Православља и многољетствија свим верним чедима Цркве и заштитницима свете вере. Ово је веома свечани чин и зато га служи самоархијереј уз велико сабрање саслужитеља. У обичним парохијским храмовима служи се само први део тога чина, који садржи молебнопојање.

У суботу друге, треће и четврте седмице Великог поста служи се заупокојена служба са помињањем умрлих.

Инструкције плаћање РУБ  

Инструкције плаћање ЕУР
Инструкције плаћање УСД
Инструкције плаћање ЦХФ

Број телефона је промењен и садa је: 035 8540 363  

Могуће је дати прилог и преко PayPal:

Прилог - Ко даје, Богу даје, а Бог му стоструко у добру враћа
Порука(опционо)

 

baner_eparhija_krusevacka(1).jpg

Наш нови ЦД

Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету

SPCLink.png