Манастир Лешје се, изгледа, последњи пут спомиње у турским попису из 1536. године, а већ у наредном турском попису, обављеном око 1570. године се не спомиње, на основу чега се може закључити да је до тада већ запустео. Народно предање говори да су последњи лешјански калуђери, заједно са хришћанима окупљеним око манастира, мученички пострадали побијени од Турака, који су након тог покоља и разорили манастир.
Археолошка истраживања на архитектури цркве, као и на о средњовековној некрополи око ње, поуздану су потврдила да је реч о култном месту са траговима живота још од XII века. Проучавања архитектуре Лешја показала су да се испод темеља цркве триконхосне основе налазе старији темељи .
Мада није сасвим поуздано потврђено из ког периода потичу материјални остаци цркава и Лешју, чињеница су да је светиња у Лешју веома стара. Несумњиво је на истом месту постоје материјални трагови више од једне цркве које потичу из средњег века, чиме се и овде потврђује распрострањена тежња да се испоштује континуитет затеченог култног места тиме што се цркве подижу на остацима старијих храмова.
Темеље (до висине 0,5 m) Богородичине цркве триконхосне тј. тролисне основе откопао је, према једном чудесном виђењу, 1923. године сељак Живан Марковић (1880-1972.) из Лешја, са помоћницима. На темељу старе цркве, у олтарском делу, Живан тада подиже црквицу врло скромних димензија, „на три дирека“, грађену каменом и покривену лимом.
Приликом последње обнове започете 2004. године, ова црква скромних димензија је сасвим уклоњена, а нови храм је саграђен на знатно обимнијим, донекле сачуваним, средњевековним темељима триконхосног облика уз извесна одступања од тог плана (рецимо, додата је припрата коју лешјански храм није имао у средњем веку ...). Још увек су у току радови на довршењу храма.
У току су и радови на ревитализацији куле с јужне стране цркве, коју су мештани назвали по барјактару кнеза Лазара, Орловићу Павлу, кула Орловића Павла. На њој је смештена манастирска звонара, а у приземљу се налази простор за прислуживање свећа. Кула - звоник је подигнута на масивним средњовековним остацима квадратне куле од притесаног камена, који су сачувани до висине од 1,80 m. На звонари се данас налазе 9 звона руске ливнице „Вера“ и једно изливено у Ћуприји 1990., а у плану је набавка још звона.
ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Манастирска црква данас је посвећена празнику Покрова. Извори не спомињу ком празнику Пресвете Богородице је храм био посвећен у средњем веку, већ само говоре о „Богородици Петрушкој“, односно „Богородици Лештијанској“.
Празник Покрова Пресвете Богородице (1./14. октобра) установљен је у спомен догађаја који се почетком X столећа десио у Влахернској цркви у Цариграду. За време бденија, у четврти час ноћи, видели су Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније, Пресвету Богородицу у пратњи мноштва светитеља, међу којима беху Свети Јован Претеча и Свети Јован Богослов: Мајка Божија се преклонивши колена дуго молила за народ који је ту стајао, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице... Када је свршила молитву, свој омофор (мафорион-велика марама), који је носила на својој пречистој глави, блистав као муња, велики и страшан, раширила је својим пречистим рукама изнад народа који је тамо стајао, а Свети Андреј и Епифаније га доста дуго гледаху прострт изнад народа и како сија као муња... Занимљиво је да је овај празник почео да се слави не у Византијској цркви, где се догађај десио, већ у Руској цркви и то у XII веку (верује се да је празник увео Андреј Богољубски).
У последња тешка времена када се, са умножењем грехова наших, умножише и невоље и опасности наше; када се испуњавају речи самога Господа, те устају народ на народ и царство на царство, и бивају глади и помори и земља се тресе по свету (Мт. 24,7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести - Пречиста и Преблагословена Мати Господња, даје нам у заштиту Покров свој, да нас од свега тога Покровом својим сачува неповређене.
У томе је пре свега и смисао манастира у Лешју: у Покрову Богородичином, у заступништву и заштити Мајке Божије које је она свагда спремна да пружи свима онима који то од ње моле, невољницима, болеснима од болести душевних и телесних, особито болесним од грехова, онима који су поробљени страстима и који траже душевни мир.
Благодаримо ти, Боже Сведржитељу, „који јеси, и који бјеше и који долазиш“ (Отк.,1,8)
СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!
